Veljko Petrović ( Sombor, 1884 – Beograd, 1967), književnik, bio je jedan od najznačajnijih predstavnika postrealizma u srpskoj književnosti. Pretežno je pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima. Bio je član SANU, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu, kao i dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Autor je i mnogih članaka i studija iz oblasti književnosti i umetnosti, dobitnik je nagrade Saveza književnika Jugoslavije.

Pripovetka: Bačka zimi - Veljko Petrović

VELJKO I MARA PETROVIĆ

VELJKO I MARA PETROVIĆ„Moj je Veljko u svojom rukom pisanom testamentu od 28. juna 1965. godine, ostavio celokupnu našu imovinu meni. Veljko široke duše i divna srca kao što je bio za sve vreme našeg četrdesetosmo-godišnjeg braka. Od prvih dana naše zajednice on je meni prepustio veliku radost oko prikupljanja i nameštanja našeg doma. Večita mi je bila želja da sve u njemu što lepše uskladim i da stvorim topao ambijent za Veljkovo maštanje i stvaranje. To nas je stalo često lišavanja od mnogo drugih zadovoljstava ali sam uprkos tome smatrala da je najvažnije stvoriti mu  prijatan kutak da uživa u njemu da mu bude, kako je mnogo puta govorio: „oaza i pribežište od čestih životnih nedaća. Možda sam u tome uspela do kraja našeg zajedničkog života. Sad je tu taj naš dom gotov i mogu ga ostaviti njegovom toliko voljenom narodu. “

Iz testamenta Mare Petrović (SZPB)

Nepokretni legat književnika, akademika i višegodišnjeg upravnika Narodnog muzeja - Veljka Petrovića, sastoji se od reprezentativne stambene vile sa pripadajućim pokućstvom, vrednom likovnom zbirkom (Sava Šumanović, Marko Čelebonović, Risto Stijović, Sreten Stojanović, Marko Murat, Zora Petrović i dr.) i bogatom bibliotekom od oko 3000 knjiga. Legat koji je Mara, supruga Veljka Petrovića poklonila gradu Beogradu Ugovorom o poklonu 28.05.1970. godine, Kuća legata primila je na staranje od Muzeja grada Beograda 07.06. 2007. godine.

Biblioteka, klavir, 900 rukopisnih jedinica (prepiska: Ivo Andrić, Slobodan Jovanović, Paja Jovanović, Petar Dobrović i dr.), slike iz 19. i prve polovine 20. veka, antikvarni nameštaj, srebrnina i drugi predmeti činili su dom Veljka i Mare Petrović u Drajzerovoj 32. Kuća se nalazi u okviru kulturno-prostorne celine „Topčider“ koja je utvrđena za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Restauracijom i konzeratorskim tretmanima započet je tretman zaštite likovne zbirke, fotografija iz 19.veka, rukopisne i arhivske građe.

"Čar dobroga dela literature Veljka Petrovića beš jeste u tome što u njoj moćno pulsira život našega sela i grada poslednjega polustoleća, i onaj njihov zdravlja i onaj njihov hroničnih bolesti. A tu jeste ključ za pravilno razumevanje pojave Veljka Petrovića.."                                                          
Mladen Leskovac, 1954.