Milenko Šerban rođen je u Čereviću 1907. godine. Pripadao je generaciji umetnika koja je doprinela formiranju modernog srpskog i jugoslovenskog slikarstva 1920-ih i 1930-ih godina. Studirao je slikarstvo na Akademiji Kolarosi i kod Andrea Lota u Parizu.
Samostalno je izlagao od 1926. godine. Bio je član grupa "Oblik" i "Šestorica". Retrospektivne izložbe imao je u Beogradu 1966, 1974, i 1997, u Novom Sadu 1968. i 1997, u Sremskoj Mitrovici 1974. godine.
Iako je u posleratnom periodu slikarstvo Milenka Šerbana dobija umereni intimistički ton, njegov rani opus odlikuju izrazite ekspresionistièko-kolorističke tendencije, dok kasnije žestoko i snažno ulazi u gotovo apstraktna područja.
MILENKO ŠERBAN
Legat Milenka Šerbana čini, pre svega, reprezentativni izbor od 35 slikarskih dela ovog autora, od kojih je najveći broj izrađen u tehnici ulja na platnu i pastela na hartiji. Reč je o portretima, mrtvim prirodama, vojvođanskim pejsažima i beogradskim vizurama, tradicionalnim temama kroz koje je Šerban uspeo da svome delu obezbedi veliki stepen autonomije.
Kroz njih je on uskočio u nova likovna rešenja i poetiku viđenog obogatio ličnim impulsima. Svojim ranim slikama, posebno fruškogorskim i sremskim predelima i serijom izražajnih portreta, Milenko Šerban je postavio visoke norme slikarskog izraza.
Milenko Šerban bio je ličnost velike erudicije, čije je celokupno stvaralaštvo ispoljeno u različitim područjima umetnosti i kulture - slikarstvu, scenografiji, kostimu, pedagoškom radu. Kao scenograf, među prvima je nastojao da modernizuje scenografiju u smislu prihvatanja savremenih likovnih rešenja.
Legat Milenka Šerbana čine i kolekcija dela njegovih prijatelja i savremenika, kao i izbor dela primenjene umetnosti. U kolekciji od 18 slikarskih i vajarskih dela Šerbanovih prijatelja i savremenika nalaze se dela Nadežde Petrović, Zore Petrović, Petra Lubarde, Mila Milunovića, Stojana Aralice, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Radovića, Peđe Milosavljevića, Milivoja Nikolajevića, Krsta Hegedušića, Petra Dobrovića, Sretena Stojanovića i Mihaila Tomića.
Ovaj svojevrstan dokument o tokovima umetnosti i kulture na ovom prostoru u međuratnom i posleratnom razdoblju, svakako predstavlja značajnu studijsku zbirku. Kolekcija predmeta primenjene umetnosti sadrži 7 predmeta primenjene umetnosti - nameštaj, tepih, posuđe, iz perioda od 17. do 19. veka. Ovi predmeti činili bi reprezentativan deo svake muzejske ili privatne zbirke.
Milenko Šerban bio je kustos i upravnik Muzeja Matice srpske u Novom Sadu, istaknut scenograf Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Dunavske banovine u Novom Sadu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, profesor na Akademiji primenjenih umetnosti i Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Umro je u Beogradu 1979. godine.