Dobila je veliki broj nagrada:
1949 - Beograd, Savezna nagrada za slikarstvo FNRJ
1959 - Beograd, Nagrada za ilustraciju Mlado pokolenje
1960 - Beograd, Nagrada za slikarstvo na I Oktobarskom salonu
1962 - Beograd, Plaketa Zlatno pero Beograda za najbolju ilustraciju u boji 1966 - Beograd, Zlatna paleta ULUS-a, Beograd, Nagrada Neven za ilustraciju
1968 - Ečka, Otkupna nagrada za slikarstvo UK Ečka
1969 - Zagreb, Otkupna nagrada JAZU na II izložbi jugoslavenskog crteža
1972 - Beograd, Sedmojulska nagrada SR Srbije
1975 - Sarajevo, Nagrada za slikarstvo na VI izložbi Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije
1978 - Beograd, Oktobarska nagrada grada Beograda
1986 - Beograd, Nagrada ULUS-a na Jesenjoj izložbi
1989 - Gornji Milanovac, Grandprix na I bijenalu jugoslovenske minijaturne umetnosti
1993 - Beograd, Vukova nagrada
1995 - Herceg Novi, Nagrada Zimskog salona
1996 - Beograd, Politikina nagrada iz Fonda Vladislava Ribnikara (za retrospektivnu izložbu u Galeriji SANU 1995.)
2003 - Beograd, Veliko odlikovanje Medalja Beli anđeo, za izuzetne dugogodišnje zasluge i ostvarenja na polju likovne umetnosti
U Beogradu je 08. januara 2009. g. preminula velika srpska i jugoslovenska slikarka Ljubica-Cuca Sokić. S obzirom da je bila jedan od tvoraca ideje Kuće legata, ovoj ustanovi i gradu Beogradu ostavila je svoj legat koji se sastoji od 27 reprezentativnih dela nastalih između 1965-1985.
Slikarstvo Ljubice Cuce Sokić je u ranijem periodu intimističko a kasnije se razvijalo ka umerenoj apstrakciji, iako se ono zapravo opire svrstavanju u norme koje nude termini. Crtanje je učila kod Zore Petrović, a slikanju su je učili Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Ivan Radović.
Motivi su ostali u domenu mrtve prirode, pejzaža, ređe figuralne kompozicije. Traganje je bilo okrenuto uspostavljanju ravnoteže između pojavnog i likovnog uz pomoć analize pune koncentracije sa senzibilitetom taktilnog i suptilnog. Ona je uspostavila bliskost sa predmetima ili prostorom koji ju je okruživao. Posedovala je dar prodiranja u suštinu predmeta. Nju nije zanimao ukras već samo biće, ideja koja se nalazi iza predmeta, figure, portreta, pejzaža, kompozicije. Kao da je težila da preskoči granicu prolaznog.
Kolorit nikad prenaglašen, a vrlo često i prigušen ostavlja utisak iskrenosti i jednostavnosti pune poštovanja. I zato njene slike jesu čudnovato vanvremenske ali i tople, bliske. Njen se izraz vremenom pročišćavao i okretao se geometrizaciji forme.
Boravak u Parizu tridesetih godina 20. veka je ostavio znatan trag I pomogao joj u stvaranju sopstvenog izraza. Volela je Sezana (Cézanne), intimiste Bonara i Vijara, Šardena, Braka, Pikasa, Matisa, Sera (Bonnard, Vuillard, Chardin, Braque, Picasso, Matisse, Seurat). Govorila je: « U Parizu je svaka fleka, nekako, na svom mestu ». Pored slikanja u ulju, radila je i temperu, gvaš, pastel, akvarel, crta – olovkom, perom, sepijom. Takođe je eksperimentisala i sa grafikom i bavila se ilustracijom.
Njeno delo je svakako obeležilio srpsku i jugoslovensku umetnost 20. veka i predstavlja jednu od najznačajnijih umetnica na ovom prostoru.
Izlagala je na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Od najznačajnijih samostalnih izložba se ističu:
1939 - Beograd, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Izložba slika, 12-22 februar
1952 - Pariz, Galerie Yugoslave, Ljubica Sokić et Dušan Ristić, Peintures a la Detrempe et Dessins, maj
1973 - Sombor, Salon Likovne jeseni, maj
1989 - Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Ilustracije, 3-22 april
1995 - Beograd, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Retrospektivna izložba, 26. April – 15.juni
1997 - Beograd, Galerija Haos, Retrospektivna izložba crteža¸maj