LA QUALITÉ DE L'OMBRE

Uprkos brutalnom i zastrašujućem periodu 20. veka, granice unutar Evrope su bile porozne i predstavljale su oblasti gde su se gradili mostovi; ako ne stvarni onda barem moralni, intelektualni i duhovni. Veliki umetnici i intelektualci su održavali ove veze uprkos zabranama i totalitarističim naredbama. Oni su doprineli otporu uz pomoć manifesta ostvarujući kontakt u vremenu rata, ostvarujući mrežu misli i držeći se stvaranja. Zastrašujući tragovi su ostavljeni za sobom u delovima naših gradova i u našoj svesti. Ipak to ne sme dozvoliti zatamnjenje činjenice da je kreativna snaga uposlena pri uspostavljanju ujedinjene Evropske misli; jedan projekat koji se može okarakterisati kao: „radovi u toku“.

Vinsent Bare (Vincent Barré), Ričard Dikon (Richard Deacon) и Julija Lohman (Julia Lohmann) su već u okviru zajedničkih kontakata i projekata dali podršku ostalim kolegama umetnicima. Sve ovo je dovelo do zajedničkih projekata i radova ali i profesionalnih boravaka koji su podržani u vidu predavanja i saradnje profesora. To je sve vodilo ka razvijanju projekta u vidu zajedničke ideje, kao i sugestija i poziva drugim umetnicima. Osnovna ideja je da odabrani umetnici i njihova dela budu konceptualno povezani i da se baziraju na osnovnom konceptu duboko ukorenjene prošlosti i svesnosti pitanja koja se nanovo uzdižu u okviru modernizma.

Oni su pozvali tri umetnika starije generacije da učestvuju u dijalogu. Pomenuti umetnici, čiji je najproduktivniji period vezan za XX vek, bez sumnje predstaljaju uzore:
U pitanju su: Olga Jevrić, Judith Reigl (Judith Reigl), Artur Brunš (Artur Brunsz).
Tri umetnika mlađe generacije koji su se angažovali u okviru političkog i društvenog dijaloga su takođe uključeni: Mrdjan Bajić, Silke Helmerdig i Mark Herblin.

OLGA JEVRIĆ

U okviru izložbe biće predstavljene četiri skulpture Olge Jevrić srednjih dimenzija. U pitanju su tri dela nastala šezdesetih godina XX veka, dok je jedna skulptura nastajala u periodu od 1985. do 2001. (Forma u nastajanju Ia, Dihotomni oblik, Astatična kompozicija Ia, Malo ukrštanje Ib.) Na sebi sopstven način, skulpture Olge Jevrić, koje sačinjavaju grupu skulptura srednjih dimenzija u feri-oksidu, cementu i gvožđu, će se postaviti u odnosu sa modelima javnog projekta za Kalemegdanski most u Beogradu od strane Ričarda Dikona (Richard Deacon), zajedno sa delima Mrđana Bajića i skulpturama Vinsenta Barea (Vincent Barre).

>>> Ovih devet umetnika dolazi iz šest evropskih zemalja – Nemačke, Engleske, Francuske, Poljske, Srbije i Mađarske – od kojih dvoje ne stvara isključivo u svojoj zemlji već stvaraju i žive u drugim gradovima: Beogradu, Berlinu, Diseldorfu, Londonu, Nantu, Parizu i Varšavi. Uzevši u obzir njihovu različitost, misleći na geografiju, kao i njihovu pripadnost različitim generacijama, oni su ipak spojeni na osnovu bliskosti, njihove dobrovoljne zajednice – posebno u formi odnosa, gde lična istorija i divljenje za dela drugih kao i međusobna asistencija kada su iskustva koja se dele, isprepletana. Ovo su takođe elementi koji obrazuju i definišu izložbu. Umetnici se izražavaju na potpuno različitim talasnim dužinama što simultano reflektuje raspoloženje i stav prema životu XX i XXI veka. U toj meri oni obezbeđuju početnu poziciju za dijalog koji proizilazi ponekad vrlo svesno, reagujući jedan na drugog, ali ponekad vrlo indirektno. Povezanosti mogu sigurno biti načinjene između apstraktnog velikog formata i povremeno figuralnih radova; slike Judit Reigl (Judit Reigl), kao i konstruktivnih dela Artura Brunša ( Arthur Brunsz).

Povrh toga, instalacija Mark Herblina (Marc Herblin), koja je specijalno izrađena za ovaj projekat, i koja se bazira na konceptu iz oblasti socijologije, je indirektno povezana sa radovima Julije Lohman (Julia Lohmann) i sa socio-kritičkim opservacijama koje je Zilke Helmerdih (Silke Helmerdig) zabeležila na crno belom papiru.

U okviru izložbe, samostalni radovi mogu biti raspoređeni u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima i njihove međusobne korelacije su jasne uz pomoć dela koja su im suprostavljena. Ova međusobna povezivanja takođe ističu afinitete između njihovih stvaraoca, koji simultano ukazuju na uspešne faze saradnje, i predstavljaju povezanost koja će se demonstrirati u nepromenjivoj različitosti prirode muzejskih lokacija i prostora.