Barbarien 1963 - 2013

U Beogradu, u galeriji Kuće legata, od 25. juna biće otvorena izložba pod nazivom Barbarien, kao omaž jednom od najznačajnijih outsidera u Srbiji – Predragu Milićeviću – Barbarienu, koji je iznenada preminuo 26. maja 2013. godine.

Rođen je u Jagodini, 17. februara 1963. Počeo je da slika 1992. Živeo je i radio u Beogradu i Jagodini. Izlagao je samostalno na preko dvadeset izložbi u zemlji i inostranstvu.
Njegova prva samostalna izložba, pod nazivom Šamar građanskom ukusu, u galeriji Stara kapetanija, Zemun, januara 1994. proglašena je izložbom nedelje i meseca u Beogradu.
U organizaciji Radio-Pingvina, ovom izložbom učestvuje i na tradicionalnoj Izložbi godine u Jugoslovenskoj galeriji umetničkih dela u Beogradu, gde izlaže slike i fotografije.
Počev od 1994. godine, član je ULUS-a. Više puta je bio učesnik Prolećnih izložbi ULUS-a u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu.
Uspešno se bavio poezijom i prozom i umetničkom fotografijom takođe. Do sada je izlagao na preko dve stotine grupnih izložbi, na kojima je dobijao u zemlji i inostranstvu mnogobrojne nagrade i priznanja.
Počev od 2000. godine, učesnik je svih bijenala naivne i marginalne umetnosti u MNMU u Jagodini. Dobitnik je dva Posebna priznanja za izložena dela na Jedanaestom i Dvanaestom bijenalu, a na Trinaestom bijenalu, 2007. godine dobija i Veliku nagradu bijenala. Te iste godine, vrlo uspešno će učestvovati i na Osmom svetskom trijenalu – IN SITA 2007, u Slovačkoj nacionalnoj galeriji u Bratislavi. Preminuo je u Jagodini 26.maja 2013. godine.

Svrstati opus Barbariena u neku vrstu, grupu ili podgrupu u okviru savremene umetnosti, značilo bi usmeriti njegovu stvaralačku energiju, okovati njegov fantom slobode, dresirati ga, zloupotrebiti ga. Njegovo slikarstvo sažima osećanje nemoći odraslog čoveka i dečjeg osećanja svemoći. Ipak, najbliži je osobinama tzv. underground people - outsiderima, marginalcima, koji svojim postojanjem remete „ustaljeni“ red.
Nepokoravanje, bunt ili tihi protest protiv klaustrofobičnih društvenih normi i lažnog morala, nagoni ga da tendenciozno daje bizarne nazive svojim delima, aludirajući na antiliterarni duh svojih dela. Naziv dela je zapravo pokretački motiv, koga likovnost munjevito postavlja u drugi plan. Povesti se za nazivom njegovog dela, znači plutati po površini, zaobići svu transcendentalnost i jedinstvenu silinu orginalne stilizacije formi. Istinski prodiremo u suštinu duha njegovog likovnog izraza, tek kad osetimo tu karakterističnu čulnost njegove forme. Kad nas uznese njegov snažni grafizam. Sa svojom infantilnom voljom za moći nad okolinom, svojom znatiželjom, koja ponovo poima svet, Barbarien se oslobađa osećaja inferiornosti a divlji, neobuzdani nagon čistog nesvesnog - stvara.
Sa svega nekoliko, iskrenih, ponekad zasečenih poteza kao nožem a ne kistom, on udahnjuje duh svom delu. U svoj toj silini iskrenosti, njegova dela poseduju neku naivnost, infantilnost, nežnost, pokazuju svoju ranjivost (Barberien spašava planetu, 2003, Bekine noćne more, 2005.).

Izražajna i deformisana galerija likova, noldeovske je snage. Ove brutističke maske simbolizuju ljudske slabosti: glupost, alavost, licemerstvo, izdaju, kontrapunkt muško-ženskih odnosa, sukobe i potenciju.
Metafora životnog apsurda izražena je kroz prikaze životinja koje, kao u basnama, govore o borbi dobra i zla. Kompozicije stvara brzo, žustro, naglašavajući time intenzitet doživljaja. Otuda jasni i divlji kolorit obogaćuje predstave njegovih košmara i otpora prema konvencionalnoj stvarnosti. Bogatog i lucidnog duha, umetnik čupa sugestivnu snagu svoje agonije iz unutrašnjih dubina, pretvarajući je u row masu izraženu divljim koloritom razmazanim snažnim zamahom, širokim potezima četke. Njegovo interesovanje za život u svim amoralnim vidovima uzdiže konflikte i strasti na nivo univerzalno ljudskog, stvarajući tako unutrašnju napetost formi.

Boja je često odraz njegovog afektivnog odnosa prema stvaralačkom činu. On je koristi bez ikakve cenzure - row, na način svojstven umetnicima art bruta, outsider art-a. Vidljivog je duktusa, nekontrolisane energije. Pod njegovim kistom ona dobija neku dodatnu energiju. Neravnomerni, snažni nanosi paste, iniciraju ga na nove odnose oblika. Boja postaje novi pokretački motiv, koji diktira formu.
Apstrahovanjem konkretnog kolorita, umetnik se nesvesno udaljava od realno opažajnog u traganju za zvukom boja. Njegov žustar i jasan crtež otkriva stvaralačku moć proisteklu iz neretko infantilnog odnosa prema svetu koji ga okružuje. Njegovi monohromati pokazuju da linija, bez sirovog kolorita nije izgubila na svojoj personalnosti, već je moćno oružje ukupne sugestivnosti izraza. Snaga inventivnosti ovog umetnika ne leži samo u užarenom, snažnom, sugestivnom koloritu, već ona dobija dodatnu dimenziju, ne manje intenzivnu kada umetnik isključi njegove hromatske vrednosti. Crtežom ili monohromatikom on uključuje kao aktivnu i neobojenu površinu kartona. Monohromati su unutar opusa Barbariena njegove neophodne stanke, meditacije, smirivanja nakon strastvenih plasiranja emotivne energije u ekspresivni sižea, sirovi kolorit i silovit namaz.

Obris Barbariena u kandžama apsurda, stvara se u mukama, u trenutku, u zaustavljenom disanju, u grču bola i slasti erosa istovremeno. Većina njegovih slika poseduje seksualnost kao metaforu neprestanog mitskog samoobnavljanja, kao simbol neutažive želje za bezgraničnom potentnošću i vladavinom nad univerzumom. Osećanje preteranog, najčešće u nazivima bez kraja, može da signalizira i predskazanje lične apokalipse. Eros poput tanatosa u svoj svojoj nagonskoj silini predstavlja kod većine outsidera osnovni pokretački motiv. Česte su predstave lajavih, zmijolikih bića i dvoglavih nemani isukanih zuba. Ovaj nesvakidašnji umetnikov lični bestijarijum simbolizuje borbu svetla i tame, dobrog i zlog, pravde i nepravde, života i smrti - od sumraka do svitanja.

Čitav je niz slika iz ciklusa Zapisi iz sanatorijuma Gabersse hause No 26. Likovi izgubljenih duša, tumaraju lavirintima umetnikove svesti. Poput bića iz romana Kafke, Kamija ili Foknera, prostiru se platnom svojim zaleđenim pogledima i mi osećamo hladnoću njihove usamljenosti, vatru njihovih košmara. Oslobađajući se iz ruševina svojih duša, u belim odorama, tamnih podočnjaka, ugašenih, tupih pogleda, oni tumaraju hladnim hodnicima instituta u Gabersse hause No 26, kao metafore brodolomnika.
Nekoliko Raspeća naslikaće sa različitim pobudama. U osnovi predstavljaju sopstvena raspeća - mnogobrojna raskršća u životu, koja su opredeljivala njegov životni put, ostavljajući svojevrsne tragove na duši, koje će mu kasnije u životu biti nesvesni podsticaj, stvaralački katalizator. Njegova autistična nekompatibilnost sa ikakvom konvencijom iz sveta oko njega dosezala je vrhunac. Otuda, svoje junake na platnu ređe uzdiže a češće ismeva.

Sav revolt neprilagođenosti, izražavao je linijom i bojom. To je bio njegov svet, njegov mali geto u kome je kao Sv. Jeronim u svojoj pećini budio najčudnije svetove. Dnevna događanja, pretvarala bi se na platnu u jedinstvene parodije, ponekad sa primesama neskrivenog cinizma. Umetnik time, urezuje svoj duh u platno i ono postaje potresna ispovest. Svih svojih nemira: potisnutog besa, bola, razočarenja, teskobe koju je osećao pod pritiskom životnog apsurda Barbarien se oslobađao – slikajući. Čupao bi iz svoje utrobe sve nemani svojih životnih ponora izbacujući ih na platno row, lepljive od suza i strasti, drhtave, grozničave sa mirisom terpentina. Napisao je i nekolio pesama tim povodom:
Blow up – o akriliku, slugama i terpentinu
Akrilikom ste uveliko uprljali Ars
Od njega lakše perete ruke
Dušu ionako nećete ni plaknuti
A savest
Savest je već iz drugog filma
Blow up
Antononi
Povećati
povećati
povećati
maštu
inat
inspiraciju
Ulje+terpentin
izaziva Astmu bronhijalnu
oprati se ne može
mozak razara
kontraindikovan je sa alkoholom
A samo njim se pere
Nije to za korifeje sladunjavih sonata
bolje staviti koju kintu u džep
Umetnost jeste velika trpeza
ali sluge dobijaju samo mrvice i splačine
Ja bih radije da ostanem gladan
Pa iako je Ars kažu već odavno mrtav.

Temelj Barberienove individuacije i sugestivnosti nalazi se u samom činu stvaranja kao unutrašnjoj nužnosti, biti samog umetnika. On stvara u afektu, gotovo automatski, bez cenzure duha, što govori i sama brzina kojom stvara svoje delo - u trenutku, često sa svega nekoliko zamaha, a onda pušta da linija i boja ožive oblike.
Otkriti stvarne intencije umetnika znači biti svedokom fantazmagorije uzajamnog davanja i uzimanja, prožimanja. Posmatrač je taj, koji zatim njegovom delu daje mnoštvo značenja, koji otkriva novu dimenziju skrivenog duha umetnika, postavlja njegovo delo u neki novi odnos prema vremenu. Magična energija Barbarienovih likova, svrstala ga je u red najznačajnijih outsidera sveta>